BUDI ONO ŠTO JESI

Proleæe. Opet budi u meni seæanje na jedan lep period života. Kao i svaka tinejdžerka, želela sam da budem atraktivna. Geni mi to nisu dozvoljavali. Imala sam 30 kg viška. Niko me zbog toga nije dirao. Bila sam uvek izvor smeha i pozitivne energije u društvu. Èak i oni nedostupni momci su se smejali mojim šalama. Uvek sam se šalila na svoj raèun ni malo ne žaleæi što izgledam tako. Bila sam ponosna na sebe. Takva kakva sam. Omiljena šala mi je bila: - Ja imam zelene oèi, sve ostalo je dupe! Evo, i sad se smejem jer je to zaista dobra šala. On. Bio je devojaèki san. Najlepši, najšarmantniji, sve naj. Jednostavno najlepši momak u gradu. Krao je uzdahe najzgodnijim devojkama. Sama pomisao da razgovaram sa njim, bila je velika iluzija mojih tinejdžerskih snova. Sticajem èudnih okolnosti, našao se u mom društvu. Naravno, kao i uvek ja sam bila nasmejana i vesela. Hvatala me nervoza. Da bih razbila tremu i sebi i drugaricama isprièala sam nekoliko strašnih viceva. Naravno, bio je oduševljen i do suza se smejao. Kad sam isprièala svoju omiljenu šalu, na svoj raèun, samo me je potapšao po ramenu i rekao: - Obožavam otkaèene devojke! Sutradan u školi, bila sam u centru pažnje. Sve viðenije devojke naše varošice su bile oko mene pitajuæi me odakle ga znam, i tako to. Sledeæe veèe se pojavio i bez reèi seo za naš sto. Ja sam kao i uvek bila vesela, a moje dobro raspoloženje se prenelo i na njega. Kada je odlazio, pružio mi je ruku i rekao: - Ti si jako zanimljiva devojka. Želeo bih da se malo bolje upoznamo. Prenosiš mi pozitivnu energiju. Doði sutra do mene da se na miru isprièamo. Bio je sunèan dan. Uputila sam se ka njegovoj kuæi totalno opuštena. Prihvatio me je onakvu kakva jesam. Bilo mi je drago zbog toga. On mi je otvorio vrata. Seli smo u baštu. Razgovor je tekao neobavezno. Bio je izuzetno inteligentan. Prièali smo o sportu, kompjuterima, muzici, kolima… Na samom kraju našeg razgovora je rekao: - Ti i ja bismo mogli malo više da se družimo. Skoro da si savršena. Lek za mene i moju dušu. Bilo je jako prijatno razgovarati sa tobom. Ostale devojke me zatupljuju. Od tog dana, naši razgovori su bivali sve duži i èešæi. Izlazili smo, išli na košarkaške utakmice, šetali pse po parku. I meni je bilo prijatno sa jedne strane. Imala sam pažnju osobe koja je za mnoge bila san, a vremenom sam postala njegova najbolja drugarica. Svi su mi zavideli. Imalo je to i manje lepu stranu. Nisam se obazirala na prièe, ali komentari u stilu "Šta æe ova krava sa njim" umeli su da zabole. Jednog dana pozvao me je na veèeru kod sebe! Veèera uz sveæe, bila je pravi pogodak. - Èemu ovolika romantika? - pitala sam. - Znaš, Marija, ne znam kako ovo da kažem. Znaš i sama da se iz prijateljstva može roditi ljubav. To se upravo dogodilo. Mene ne zanimaju tuða mišljenja. Ja te volim… I želeo bih da budemo zajedno. Neæete verovati kako je tog trenutka on delovao smešno. Od tog 14. maja, moj život postaje bajka. Veæ u septembru, on je otišao u vojsku. Na rastanku nisam plakala. I bilo mu je drago zbog toga. Samo je rekao: - Èuvaj se. Verujem u tvoju ljubav više nego u Boga. Neka te ne bole prièe da je meni trebao neko da me èeka, da sam spao nisko i da æu ti biti neveran. Drago mi je da sam konaèno shvatio šta je to ljubav. Da sam našao devojku u èiju sam ljubav siguran. Volim te… Tek kad sam stigla kuæi suze su mi krenule niz lice. Izgubila sam ono što volim, ali ne zadugo. Stizala su pisma, pesme i prièe. U jednom pismu, izmeðu ostalog, stajala je pesma: "Glupa, debela krava", nisam znao kako te reèi znaju da bole, nisam znao, ljubavi moja, da debele devojke najlepše vole. Dugo sam plakala. Tek tada sam shvatila šta imam kraj sebe. Ostala sam verna do poslednjeg dana. Ne zato što sam debela, veæ zato što sam bila ono što jesam. Prošlo je dosta vremena od tada. Skoro tri godine. Mi smo još uvek zajedno. Èini mi se da se svakog dana volimo sve više. Još jedno godinu dana i planiramo da se uzmemo. On mene zove Guza, a svojim roditeljima me je predstavio kao prototip njegove idealne žene. Bila sam ono što jesam. Slobodna, a verna. Verujte, to mi se trosruko vratilo. I sada, kao i onda, imam trideset kilograma viška, koji mi ni danas ne smetaju.

Nikada nisam verovala u ostvarenje snova. Bar ne svojih. Nisam se odlikovala prevelikim optimizmom, ni nadom. Bila sam previše realna. Nekada se dogaðalo da mi usred èasa odlutaju misli na nešto što nije imalo veze sa školom. Tako je bilo i ovog puta. Za vreme velikog odmora, gledala sam zamišljeno kroz prozor uèionice. On je stao pored moje klupe i tresnuo rancem. Trgla sam se. - Izvini - nasmešio se - nisam hteo da te uplašim. Zanemela sam. Prepoznala sam u tom ljubaznom, nasmejanom i susretljivom mladiæu svoju šansu da volim i, možda, budem voljena. Gotovo od prvog trenutka, sve je u meni zvonilo na uzbunu. - Nisi me uplašio. Malo sam se zamislila. - Èudno. Ostale devojke u dvorištu puše, slušaju vokmene ili popravljaju šminku, a ti razmišljaš. - I šta je u tome èudno? Strovalio se na stolicu iza mene. - Je l' slobodno ovo mesto? - Jeste. - Nisam navikao da devojke previše misle. - nadovezao se na moje pitanje - osim kad biraju šta æe obuæi tog dana. A on je bio savršeno obuèen! Kožna jakna, crna dukserica i farmerice. Na nogama je imao duboke, crne, najk patike. I crnu, kratku kosu. Pravi ðavo! Uzdahnuo je duboko i naslonio se na zid. - Kakvo je društvo u ovoj školi? - Zašto me to pitaš kada si veæ sam video? - Bila sam ljuta zbog njegovih opaski o devojkama. - Nemoj da se ljutiš. - rekao je nekako umorno. - Ja sam Darko. Pružio mi je ruku. Kada sam je prihvatila, on je uèinio nešto vrlo lepo i neobièno. Prešao je palcem preko moje nadlanice. Ja sam pocrvenela do korena kose. - Ti si neka romantièna devojka? - Nisam! - gotovo sam se prodrala, a zatim dodala oborene glave: - Ja ne verujem u romantiku. - A je l' veruješ u ljubav na prvi pogled? - Ne! - To je zato što se plašiš… - Hvala na dijagnozi, doktore Frojd! - Nema na èemu. I drugi put. Vrlo brzo smo postali drugovi. Darko je bio novi ðak u razredu. Njegov otac, kao vojno lice, stalno se selio iz mesta u mesto. U Beogradu æe se, tako mu je obeæano, stalno nastaniti. Ja sam se odmah zaljubila u Darka. Kad smo oèeli da se zabavljamo, mislila sam da sanjam. Toliko nam je lepo bilo da sam samo èekala trenutak kada æe me neko probuditi i vratiti u stvarnost. Bila sam ozarena i ispunjena, do tada nepoznatom, energijom. Sve je bilo… sve je bilo… bolje nego u snu. Gotovo da sam poverovala da je Darko onaj bezimeni junak koga sam išèekivala i mislila da nikad neæe doæi. Bio je nežan, strpljiv, zabavan i dobar. Ubrzo je postao najbolji ðak u razredu i najbolji košarkaš u školskoj ekipi. Sve moje drugarice su ga želele, a on je i dalje bio sa mnom, jednom ozbiljnom i ne tako lepom devojkkom… Sedeli smo u McDonalds'u i jeli hamburgere. Meni je zalogaj zastao u grlu i morala sam pod hitno da otklonim svoje sumnje. - Darko, zbog èega si sa mnom? On je otpio gutljaj koka-kole i mrtav ozbiljan odgovorio: - Zato što se pored tebe oseæam kao kod kuæe. "Svašta", pomislila sam, "kakav je to oseæaj!" Dobro me je poznavao i odmah video da ga ne razumem. - Vidiš, ti si stalno živela na Konjarniku, a ja sam se selio svakih šest meseci. Nikada nisam mogao da se skrasim i dobijem oseæaj da mi nešto pripada. Poverovala sam kao i uvek kada bi mi rekao nešto lepo. Darko je to primetio. - Ludo jedna. Zar stvarno ne znaš zašto sam s tobom? Tada mi je nešto sinulo. A zašto sam ja sa njim? Da bi jednog dana otišao i slomio mi srce! Nešto jaèe od mene poèelo je da vièe na sav glas. "Uskoro æeš da mu dosadiš i ostaviæe te! Pronaæi æe neku atraktivniju i zanimljiviju devojku, a ti æeš da patiš!" Poèela sam da gušim svoju ljubavu strahu da æe mi doneti bol. Ubedila sam sebe da je folirant koji skuplja trofeje ženskih imena. Srce je odbijalo sva ta uputstva razuma i prièalo i dalje svoju istu prièu. Ne prièalo! Pevušilo. Nežno i romantièno. Ali ja nisam romantièna! Ja sam realna i ozbiljna… i kukavica. Èim je poèeo letnji raspust, ja sam pobegla i sakrila se. Poverovala sam da je bolje biti sam i zaštiæen od razoèaranja, nego uz nekog ko bi se, jednog dana, pokazao drugaèijim nego što jeste. Obmanjivala sam sebe, èameæi u prividnom miru, da ne žudim za njim. A žudela sam. Za svim onim krupnim i sitnim stvarima koje sam imala uz njega. Za našim dugim razgovorima, šetnjama po Adi, poljupcima na kiši. Nedostajale su mi, èak, i naše male rasprave u kojim se on uvek prvi povlaèi, zadirkujuæi me onom poslovicom da "pametniji popušta". Nije bio pametniji, samo je imao više strpljenja i razumevanja. I kao što je sve drugo znao o meni, znao je i za moj strah. Hteo je da mi pokaže koliko je nepotreban i uzaludan. Iako me je tražio svakog dana i svake noæi, ja se nisam odricala svojih zabluda. Iskljuèila sam telefon, navukla roletne i ignorisala prijatelje koji su prièali o njemu. I sada se divim njegovoj upornosti. Slao je pisma, telegrame, cveæe. Vesko, prodavac iz obližnje cveæare se nervirao zbog tih buketa jer je morao da se penje do petog sprata. Zvonio bi, sav zadihan, a onda pokušavao da se osmehne. - Specijalna isporuka, za specijalnu devojku! - Hvala. - rekla bih hladno i zamišljala radost komšinice Ruže u èijem je stanu završavalo to cveæe. Pisma sam cepala neproèitana. Verovala sam da æe mi biti lakše da prebolim Darka, zato što sam sama donela odluku da zaboravim sva što je imalo veze sa njim. Jedne veèeri Vesko mi je rekao: - Što si ti neko èudno dete! Onaj tip je lud za tobom, a ti sediš u ovom soliteru i èekaš ko zna šta! Bože, pomislila sam, možda je stvarno lud za mnom. I bio je. A ja sam bila luda zbog njega. I zbog svog straha. Želela sam da zaboravim Darka do prvog septembra i poèetka nove školske godine. Jer, tad æe sedeti iza mene, a ja æu se preznojavati dok budem oseæala njegov pogled na svom potiljku. Opet æe pokušati da mi mrsi kosu ili da me uštine kad niko ne gleda. Opet æe pokušati da mi, krišom, doturi cedulju sa uraðenim zadacima na pismenom iz matematike. Kako mi je sve to nedostajalo! Prezrela sam sebe zbog mog kukavièkog bežanja od Darkove ljubavi. Poèela sam groznièavo da razmišljam. Da li zaista želim da se odreknem te ljubavi koja je bila tako oèigledna? Ponovo sam bila u svom krevetu i tražila pomoæ od zvezda. Njihovo treperenje, shvatila sam kao odgovor. Ja sam isto tako sijala dok je Darko bio uz mene. Èim je svetlost sunca, sutradan, naÐaèala sjaj zvezda, odluèila sam da odem i potražim oproštaj od Darka. Oblaèila sam se kao pomahnitala i odæutala majèino pitanje: - Zar æeš stvarno da izaðeš iz stana? Taman sam htela da otvorim ulazna vrata kad se oglasilo zvono. Vesko je, ponovo sav zadihan, upitao: - Je l' da prosledim ovo cveæe Ruži? - Daj mi ga! - Istrgla sam mu onaj buket žutih narcisa. - C, c, c, znao sam da je onaj lud, a sad vidim da si i ti! Jesam, luda sam, nego šta! Zbog strahova koji su me terali da sputavam svoju ljubav. Ali tada sam odluèila da na njih zaboravim. Ta odluka, ubrzala je ritam mog srca dok sam, kao sumanuta, trèala do Darkovog stana. Zvonila sam jako, kao da mi život zavisi od toga. Otvorio je vrata. Bio je u neuglednoj trenerci, rašèupan i zapušten. Jednom reèju - najlepši na svetu! Gledao me je nepoverljivo i bez osmeha. Ipak, nešto je zasijalo i njegovom oku kada me je ugledao. Prepoznala sam taj sjaj jer je to bila njegova uobièajena reakcija na moju pojavu. Bacila sam mu se u zagrljaj i gotovo ga oborila na pod. Plakala sam, a on je nekoliko trnutaka držao ruke opuštene pored tela. OÐednom ih je podigao i obavio oko mene. U poèetku nežno, a zatim sve èvršæe. Taj zagrljaj, imao je snagu oèajnika. On me je povratio u stvarnost, nakon nekoliko minuta neverice u moju sreæu. - Da li æeš mi oprostiti? - upitala sam suznih oèiju. - Hoæu. Pod jednim uslovom. - Kojim? - Da nikad više ne odeš od mene